ŠTEDLJIVE SIJALICE – OPASNOST OD EMZ ILI NE ? – pri korišćenju udalji se od štedljive sijalice : NAMA TREBA SVETLOST, A NE PROBLEM!

Klasične sijalice idu u istoriju

Klasične sijalice idu u istorijuU Evropskoj uniji klasične sijalice nestaju, zamenjuju se štedljivima, koje su pet puta efikasnije, a troše i do 80 odsto manje struje. U Srbiji se tek formira mreža za sakupljanje starih sijalica.

Proizvodnja sijalica od 100 i 75 vati već je zabranjena u Evropskoj uniji, a do septembra biće zabranjena proizodnja i svih ostalih klasičnih sijalica.

Njih zamenjuju štedljive koje troše 65 do 80 odsto manje struje. Računa se da će godišnja ušteda, po tom osnovu, biti jednaka potrošnji struje Rumunije.

Srbija tek formira sakupljačku mrežu i veliki je problem što nema organizovane reciklaže sijalica.

Pregorele sijalice u Srbiji uglavnom završavaju u kontejnerima, a živa iz njih odlazi u zemlju. Doneti su zakoni koji konačno regulišu tu oblast, ali za sada nema nijednog pogona za preradu sijalica.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Bojan Đurić kaže da je građanima važno da onog momenta kada im pregori stara sijalica na mestu gde će kupiti novu, odlože staru.

“Sakupljačka mreža je uspostavljena u svim maloprodajnim objektima i u naredna tri meseca će se u okolini Pančeva instalisati postrojenje za preradu sijalica, gde će se odvajati materijali od kojih je sačinjena”, kaže Đurić.

Pojedini recikleri elektronskog otpada povremeno rade i taj posao, ali se žale da imaju mnogo problema.

“Državna administracija i dalje je spora, lokalna samouprava pogotovu, zato što nemaju dovoljno instrukcija, nemaju dovoljno znanja da bi to moglo da se završi”, kaže Đurić.

Posla će biti, jer se tek narednih godina očekuje ekspanzija reciklaže sijalica. Najveći proizvođači imaju pogone van Evropske unije i još ne gase tehnologije za proizvodnju klasičnih sijalica.

“Najveći proizvođači globalno nisu prestali sa proizvodnjom običnih sijalica, zato što ih tržište još uvek zahteva. Ali možemo isto reći da se povećava i prozvodnja i prodaja štedljivih sijalica”, kaže Ana Koci iz preduzeće “Blagojević – Filips”.

U Evropskoj uniji računaju da će zamenom klasičnih sijalica štedljivim godišnje smanjiti emisiju ugljendioksida u atmosferu za 15 miliona tona i doprineti usporavanju klimatskih promena.

Kod klasičnih sijalica samo pet odsto energije pretvara se u svetlost, a kod štedljivih čak 25 odsto. Osim ekološke, stručnjaci ističu ekonomsku korist, naročito za domaćinstva koja su i najveći potrošači struje.

“Te štedljive sijalice pojeftinjuju i svake godine im se smanjuje cena na tržištu. Pre nekoliko godina cena tržištu im je bila 800, 900 dinara, sada je to već 150, 200, 300 dinara.  Dakle, ta investicija se vraća za osam do 10 meseci” kaže Koci.

Ima i onih koji se protive upotrebi štedljivih sijalica upozoravajući da su elektromagnetna zračenja štetna po zdravlje. Međutim, naučnih dokaza za to još nema.

Izvor RTS 129.01.2012.

KOMENTAR:

Štedljive sijalilce zbog svog principa rada zahtevaju jače elktričnopolje nego obične, u tom smislu i frekvencija ovih sijalilca je veća ( od 10kHz do nekoliko 100 kHz). Stručnjcai Instituta za nejonizujuće zračenje (INIS);Ljubljana, Slovenija, sa kojima naše Udurženje sarađuje, izmerili su povećan nivo nejonizujućeg zračenja kod ovih sijalica u odnosu na obilne sijalilce. Najveći intetzitet zračenja je izmeren u neposrednoj bilzini sijalica, dok je sa rastojanjem od iste opadao, a već na 30 cm udaljenja je bio izuzetno mali. Bez obzira na ove činjenice, i na nedostatak još uvek validnih naučnih dokaza koji bi potvrdili pojedine teze o štetnom EMZ, od strane svetskih institucija, a i stručnih saradnika BIOGEN-a , PREPORUČUJE SE ODREĐENA DOZA PREDOSTROŽNOSTI-PREVENTIVE, u smislu da je potrebno ove sijalice držati na malo većem rastojanju od nas tj. da se ne nalaze u neposrednoj blizini.

No comments yet

Comments are closed

Edit Me!